Оскаровци
Имао сам прилике да одгледам четири остварења филсмке кинематографије награђена Оскаром, и то једва и не баш сваки у целовитости, у питању су филмови The Hurt Locker, The Blind Side, Crazy Heart и Avatar, који сам нешто раније имао прилике да одгледам.
Добитиници Оскара за главну мушку и женску улогу, као да поручују у својим филмовима,
"ја сам главни даса/дама овде, шта је било ? женске/мушки поклоните ми се" а филм који је добио главну награду, једноставно поручује "ми смо амери најјачи смо најјачи... а и експлозивни смо"
Некако не верујем да је Холивуд спао на тако нешто, све се мислим каква скривена камера је у питању са гледалиштем, ипак онда филм Аватар, поред ових делује као да једини има душу,иако је прекомерно пропагиран, и није ми се дојмио.
Није више каква компјутеризована авантура, већ прича о двоје чудноватих особа у иреалном свету, као каква парадигма о уметницима данашњице, оба пола, који не успевају да нађу своје место под сунцем услед, може се рећи, неотесаних људи у јагми за новцем и бљештавилом потпомогнути све ратоборнијим администрацијама у центрима моћи.
Мени је већ мука од тих америчких филмова. Све исти шаблон, иста порука (као што си и приметио) "ми смо најбољи, а остале ко ј..."
Има и добрих, али изгледа да их је сваке године све мање.