Где су СВИ?

Питање само по себи нема никакав мистериозни призвук, чак шта више већину живота доживљавам, као неко ко је увек тамо где треба, а сви нису. Тако нешто се пренело и на интернет већ дуже времена. Случајно или не, у најранијем детињству сам познавао и симпатисао 3 девојчице чија имена почињу на та 3 слова...наравно, било је још њих, само ове су обележиле места  где сам ја живео или проводио време. У питању су једна Светлана, Весна и Ирена. Нови Београд, Јадранско приморје и Вождовац. О егзактним локацијама ћу можда касније. Ирену сам волео највише од свих, некоме је то можда и сметало те су је и одвели од мене, као и прве две, били смо растављени без икаквог објашњења. У стилу, имао па немао и то све до своје 10е године.  Касније сам посматрао девојке и своје вршњакиње и старије жене,углавном, као секс обејкте...а дотичне сам потиснуо из сећања.  Искористио бих ову прилику да им честитам 8. март. ма где год биле и шта радиле, неколико минута уочи 8. марта, као мој знак пажње њима.