Ола 0
Нема више вољене дететове, под претњама и ногом поломљеном на равници прегледној,
морао је отићи,
а њу саму оставити, душмани су га украли и на пут логора послали.
Вратићу се ја, моја вољена, ма колико ми буде требало времена,
бићеш моја жена, дотле певај, песме снуј, увек ћеш бити мој славуј.
Ногу своју ја ћу довести у ред биће нама живот као мед.
Ола 1
Дал је то бомба за немца страшног
Дал је камен за вирџину грешну
Дал је шурикен за нинџу мрког
Нит је бомба, нит камен, нит шурикен,
Већ је грудва снега у рукама детета моћнога
Дечје враголије оно прави, одмор од школе да не заборави
Погоди грудва дете друго док дрема као стуб,
Насред дворишта великога
Кад оно нагрнуше турци са свију страна,
да правду деле за малишана, који њима каза да је без мана
Моћно момче храбро поклече под руљом дивљачком,
И похрли у загрљај миришљавој драгој својој
И викну у име својих рана, има дана за мегдана
А кад злотвор тајновити одлучи и да му украде драгу,
завапи он да ће било куда поћи и вратити и тај тас на вагу.
Ола 2
У моћно ђаволче већ је израстао,
према принцезама нелепим неваљао бивао
Кад оно никну османлије са свих страна
2 пута једног дана, правду да деле, из својих тама
ем једнима требају пара, ем други хоће да хватају зјала
буздован у рукама као какав знак да је ђак првак
хтео да буде јунак,
ал јунак прави одупре им се с ранама по глави,
немадоше времена ни да се супу јави, морао је победе спортске да слави,
има дана за мегдана, Богу рече, док душманин утече
Ола 3
Већ је прошло тридесет лета, а народ првачки заболе пета,
те се арап клети налоче и пацову својем рече
иди ти нађи оног моћног човека да му узмеш данак у крви,
јер турчин је постао лопов први, а османлија дрогу мрви,
кад га песница наша шчепа, њему више неће бити лека,
док јунак наш већ годинама украдену вољену своју жели
а украденој драгој својој писма дели,
грехе мафије и породице своје, мора као харач сељаку да удели.
да би без своје жене и многих дама остао и за дахије ринтао,
мегдане само на телевизији гледао и покорно диктаторима служио,
а путовати нигде несмео, док душманин читав свет види,
паре преко крви броји и с чергашима песме поји
Оста човек сам, да моћну песму пева, убити, спалити, нељудима трага не
оставити.
Ола 4
Који чова дотакне тело светог моћника ван свога дома,
за њега биће само лома и за све пропаст голема.
Кад се врате моја драга и вољена,
биће радости и весеља можда за свакога.
Дотле нек се чује из свега гласа, нек се цео свет заталаса,
јеботе, ружна и нижа сте раса.