Где су СВИ?

Црвенокошци надиру са свих страна,

хоће да униште светог Белог Партизана,

па да се од страха, сакрију у рупу од стадиона,

од осамдесет и неке, дошљакиња са поља,

  свог Београдског суседа

Партизана  Краља ,

мрзи без преседана,

хушка идиоте са балкана да му нанесу што више рана,

Да се заборави  краљицу своју, новобеоградску Светлану,

и у Београду устоличи са села, кафанску певаљку

жао јој што краљица  није могла бити  она,

ал како то може, кад јој је и мајка  дроља?

смета јој што сам рођени ратник прави,

за црно беле боје читава Србија да ме слави,

Београд да ме на сваком кораку хвали,

Београђанка свака за мном да жвалави,

Европа да ме се плаши, као ти црвенокошци наши

А свет да  мене за господара тражи,

Београд часни цели, треба у рушевинама још да буде,

да се по телевизијама виде стално црвене курветине луде,

а за њима профитерске циге и са власти грађанима да суде. 

 у 2010. године после Христа, читавој Србији  само танга блиста,

вештице и мурија по странкама седе, хоће да сачувају власт док не оседе,

а онда у помоћ зову генерала ратка, да им буде поносна патка,

ал ништа њих не може сакрити од беде,

кад знају и министри без портфеља, 

Колико ЈА имам тимских црно белих титула, трофеја,

Док вођа јавне куће индијанаца чмаркан и живот даде,

да се дрољетине и мафијаши Београдом сладе,

А сад хоће и вештице црвене мога  брата,

да науче тајнама најстаријега заната,

да после две декаде народног пијанства, 

изроде још једног вештачког ромског следбеника отачаства,

Уз Краља Партизана Принца, нема још ни његове принцезе Ирене,

зато треба човек сваки нарави поштене

у буну против диктатуре црвенокожаца да крене,

или ће деца Београда  годинама сећи своје или ближњих вене,

а градом ће одјекивати узбуне опасности сирене.